Bogata istorija Gospodar Vasinog konaka
Jedno od trideset pet zaštićenih nepokretnih kulturnih dobara na teritoriji grada Kraljeva je Gospodar Vasin konak, danas poznat kao Pravoslavni duhovni centar “Vladika Nikolaj Velimirović”. Sama imena ovog zdanja govore da su u njemu nekada živeli Gospodar Vasa i vladika Nikolaj Velimirović.
Gospodar Vasa Popović rođen je 1777. godine u Beršićima kod Gornjeg Milanovca. Bio je brat od ujaka kneginje Ljubice Obrenović i u to vreme jedan od retko pismenih ljudi. Knjaz Miloš Obrenović nazivao ga je bratom i smatrao ga za člana porodice, a Vasa mu je bio i neka vrsta tajnog savetnika. On je imao kontakte sa mnogim značajnim ljudima tog vremena. Bio je prijatelj Matiji Nenadoviću i Vuku Karadžiću. Vasa je Vuku pomagao u skupljanju narodnih pesama, i u Kragujevac mu je doveo starca Miliju, od koga je on zabeležio pesme Banović Strahinja, Ženidba Maksima Crnojevića i mnoge druge, a jednom prilikom mu je poslao 20 junačkih pesama.
Godine 1819. knjaz Miloš ga je postavio za glavnog kneza požeške nahije, iako on nije imao zasluga u ratu, i bio je zadovoljan njegovim radom, a 1830. godine Vasa knjazu upućuje molbu da sagradi svoj konak.
Tu kuću kasnije, posle smrti gospodara Vase, 1832. godine u Beogradu, i njegove supruge, gospođe Marte, država otkupljuje za dvor užičkog episkopa Janićija (Joanikija) Neškovića – vladike Janje, koji je 1854. godine premešten u upražnjenu eparhiju žičku. I putopisac iz XIX veka Feliks Kanic tu zgradu naziva vladičin konak.
Gospodar Vasin konak je više puta prepravljan i menjana mu je namena. Do pred kraj devetnaestog veka korišćen je za eparhijske potrebe. Potom je u njemu bio smešten Šumadijski poljski artiljerijski puk, a zatim i internat Ratarske škole.
U njemu je jedno vreme živeo i Vladika Nikolaj Velimirović koji je 1936. godine premestio, iz manastira Žiče u konak, sedište eparhije govoreći: „Hoću da grad vidi kada vladika dolazi i kada vladika odlazi, kada leže i kada ustaje, s kim se sastaje i s kim se rastaje“. Vladika Velimirović u Drugom svetskom ratu biva zarobljen i odveden u logor iz koga se spasao, a po završetku rata, nova vlast je 1945. godine zauzela Gospodar Vasin konak i u njemu smestila svoju komandu i zatvor. Od 1951. godine u konaku je radio i gradski muzej.
Kraljevačka opština je 2000. godine zdanje vratila manastiru Žiča pa je u njemu, iste godine otvoren Pravoslavni duhovni centar Vladika Nikolaj Velimirović koji je i trenutno aktivan.
Zgrada konaka je spratna, u osnovi pravougaona, veličine 18,45 sa 12,20 metara. Prizemlje je zidano u kamenu, a sprat u bondručnom konstruktivnom sistemu. Krov konaka je četvorovodan i pokriven ćeramidom. U prizemlju je otvoren trem, odžaklija i još četiri pomoćne prostorije. Na sprat se dolazilo preko drvenih stepenica iz otvorenog trema na danas zatvoreni doksat.
Zgrada je danas u odličnom stanju ali nije u potpunosti zadržala svoj prvobitan izgled. U njenom prizemlju smeštena je dobro opremljena knjižara, dok je na spratu, gde su nekada bile lične odaje vladike Nikolaja, sada veliki radni salon i kapela posvećena svetom vladiki Nikolaju u kojoj se nalazi delić njegovih moštiju.
U kapeli se svakog četvrtka, od 8 časova, služi sveta Liturgija, a svakog utorka, od 18.30 časova, Akatisti.
U okviru Pravoslavnog duhovnog centra radi duborezačka i ikonopisna radionica, održavaju se kursevi za računare, engleski i nemački jezik.
Projekat je finansiran iz budžeta grada Kraljeva. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
